Važni nutrijenti za majku i dete

Svaka majka želi samo najbolje za svoje dete i žena može početi da postavlja temelje u fazi planiranja porodice sa odgovarajućim nutritivnim režimom. Tokom cele trudnoće, beba se mora snabdijevati nutrijentima kroz pupčanu vrpcu. Naravno, nije riječ o tome da se mora jesti za dvoje tokom trudnoće, već o uzimanju pravih nutrijenata u dovoljnim količinama.  Snabdevanje bebe adekvatno sa folnom kisjelinom je neophodno za bebino zdravlje.  Već u procesu planiranja deteta, trebate jesti hranu koja sadrži folnu kisjelinu jer je embrionu potreban ovaj vitamin u ranoj fazi trudnoće.

Ne samo da dete mora biti dobro zbrinuto, već i majka. Vaše telo mora da izdrži pravi maraton tokom trudnoće. Vodite računa o kalorijskom unosu, jer je teško izgubiti kilograme posle porođaja. Ako je vaša ishrana dobro balansirana i sadrži dosta svežih, domaćih proizvoda, već je pola posla završeno !

Folna kisjelina – mislite o njoj u procesu planiranja deteta

Za većinu žena, folna kisjelina je poznata kao “vitamin trudnoće”. Ne bez razloga, zbog svoje odlučujuće uloge u razvoju vašeg djeteta tokom trudnoće. 

Još u procesu planiranja deteta, ženama se preporučuje upotreba folne kisjeline zbog formiranja ćelija i procesa podele u ranoj fazi trudnoće. Neuralna cev iz koje se razvijaju kičmena srž i mozak, na primer, formira se već od 18. dana trudnoće i folna kisjelina je veoma bitna za ovaj process. Ali u ovom trenutku većina žena još nije ni svesna svoje trudnoće. Zato bi trebalo da dodaju folnu kisjelinu čim prestanu da uzimaju kontraceptive.

Folna kiselina ne samo da podržava zdrav razvoj telesnih ćelija bebe, već i doprinosi stvaranju krvi i rastu tkiva majke. Jer i materica i majčino trbušno tkivo rastu brzim tempom.

Dnevna potreba za folnom kisjelinom se udvostručuje tokom trudnoće sa 0,4 na 0,8 mg. Međutim, prema Nacionalnoj anketi o potrošnji iz 2008. godine, nivoi folne kisjeline nisu optimalni i mnoge žene ulaze u trudnoću sa nedovoljnom količinom.

Adekvatan unos vitamina treba obezbediti i tokom dojenja jer folna kisjelina i tada podržava razvoj i rast Vaše bebe.

 

Hrana koja sadrži folnu kisjelinu:

• Beli pasulj
• Pšenične klice
• Zeleniš, kao što je rukola ili brokoli
• Iznutrice, kao što su teleća ili pileća džigerica
• Sočivo
• Paradajz
• Proizvodi od celog zrna

Oprez: Pažljivo sa hranom. Folna kisjelina je osetljiva i mora se zaštititi od toplote, vazduha, vode i svetlosti.

Omega-3 – važno i za majku i za dete

Nisu samo vitamini, minerali i elementi u tragovima bitni za naše zdravlje, već i zdrave masti. Masti koje su zdrave sadrže polinezasićene omega-3 masne kisjeline, kao što su eikozapentaenska kisjelina (EPA) i dokozaheksaenska kisjelina (DHA). Dobri izvori ovih kiselina su morska riba, kao što je haringa, losos i skuša.  

Masne kisjeline DHA igraju glavnu ulogu u mozgu tako što su uključene u povezivanju i prenosu signala koji omogućavaju misaone procese.
Beba još u materici gradi omega-3 masne kiseline u svom mozgu i mrežnjači očiju. Ako je majka dobro snabdijevena sa EPA i DHA, onda je i dete, jer majka isporučuje omega-3 masne kiseline svojoj bebi preko pupčane vrpce.

Ali kako izgleda nivo esencijalnih omega-3 masnih kiselina kod djece i odraslih?  Nažalost, često se ne primene preporuke za ishranu nutrijentima. Većina ljudi znatno manje jede ribu nego što je preporučljivo, 16 % populacije u Nemačkoj ne jede ribu uopšte. U detinjstvu i adolescenciji, nivoi su obično neadekvatni i prema studijama deci se trebaju dodavati omega-3 masne kisjeline.

Problem: Deca pogotovo ne vole da jedu ribu par puta nedjeljno da bi dostigli preporučene nivoe omega-3 masnih kisjelina. U tom slučaju, dobra alternativa može biti unos odgovarajućih dijetetskih suplemenata. Napravljene posebno za decu, tu su ukusne gel tablete Doppelherz Omega-3 FLÜSSIG sa voćnim ukusom.

Jod – neophodan za štitnu žlijezdu

Kao što je folna kisjelina poznata kao vitamin trudnoće, jod je asocijacija na štitnu žlijezdu i hormone.  Elementi u tragovima su potrebni i majkama i bebama.
Tokom trudnoće, produkcija hormona štitne žlijezde se povećava do 50 % usled metaboličkih procesa.
Beba u stomaku počinje već u 12. nedelji da proizvodi hormone u štitnoj žlijezdi.

Ovi hormoni su potrebni za razvoj centralnog nervnog sistema. A jod je bitan za normalan rast i razvoj bebe.
Stoga je jasno zašto jod mora biti dostavljen u krvotok bebe. Dnevna doza preporuke za trudnice je 260 µg.
Nažalost, čak i normalne količine od 200 µg ne mogu se lako dostići, prema studijama Nemačko nutritivnog društva. Razlog tome je da i biljna i životinjska hrana imaju malu količinu joda u sebi.

Dobar izvor joda je more. Morska riba, kao što je haringa i bakalar, bogata je jodom. Ali takođe i mlečni proizvodi. Jod je takođe sastojak i kuhinjske soli, koja je prepoznata kao jodirana kuhinjska so.

Jod u hrani
(200 µg joda nalazi se u:)

• 50 g bakalara
• 150 g dagnji
• 400 g tune
• 1 kg spanaća

Oprez: Morske i rečne alge su pune joda. Ne treba ih jesti često, jer su prekomerne količine joda tokom dužeg perioda nezdrave.